ehlus-sunne

Switch to desktop Register Login

DA LI JE ONAJ KOJI NE OBAVI HADŽDŽ, A U MOGUĆNOSTI JE, NEVJERNIK ILI MUSLIMAN GREŠNIK

Zahvala pripada Allahu, azze ve dželle, Jednom i Jedinom, i neka je salavat i selam na Allahovog Poslanika, njegovu časnu porodicu i sve plemenite ashabe. 

Imajući u vidu da je obavljanje hadžda jedan od ruknova islama i temeljnih dužnosti svakog muslimana, radi mnogih kur'ansko-hadiskih tekstova koji ukazuju na njegovu veliku bitnost i uzvišeno mjesto u dini-islamu, islamski učenjaci govorili su u svojim djelima detaljno o njegovim propisima. 

 

Jedan od tih propisa, koji je izrazito bitan po svakog muslimana, jeste pitanje bezopravdanog neobavljanja hadžda za onoga ko je u materijalnoj i fizičkoj mogućnosti. 

 

Islamski učenjaci se razilaze po pitanju njegovog stanja, da li je ostavljanjem hadždža postao nevjernik ili je, ipak, samo veliki griješnik musliman.  

 

Prvo mišljenje: Velika većina islamskih učenjaka (od kojih su i četiri pravne škole), od prvih generacija do današnjeg dana, na stavu su da takva osoba nije dostigla stepen nevjerstva ostavljanjem hadždža, zato što se od Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, ne prenosi vjerodostojan argument koji podupire taj stav, ali se slažu da je hadždž jedan od pet ruknova islama, i da onaj ko ga ostavi, smatrajući ga obaveznim, biva velikim griješnikom. Također, svi od učenjaka jednoglasni su da je onaj koji svjesno zanegira obaveznost i utemeljenost hadždža time postao nevjernik i izašao iz okvira islama. 

 

Drugo mišljenje: Da je onaj ko bude u mogućnosti da obavi hadždž i ne obavi ga, bez opravdanog razloga, time postao nevjernik. Ovaj stav se prenosi od jednog broja islamskih učenjaka, među njima su: Hasan El-Basri, Se'id b. Džubejr, Nafi'a, Es-Suddi, Hakem b. Utejbe, Ishak b. Rahuje, Ahmed b. Hanbel (po jednom rivajetu od njega), Ibn Habib el-Maliki i drugi.  

 

(Vidi: Tefsir Ibn Džerir, 6/21; Tefsiru-l-Kurtubi, 5/231; Abdul-Aziz et-Tarifi, Sifetu-hadždžeti-Nebijj, str. 33.) 

 

Svoje mišljenje zasnivali su na sljedećim dokazima:  

 

Prvi: kaže Uzvišeni Allah: "Hodočastiti Hram dužan je, Allaha radi, svaki onaj koji je u mogućnosti; a onaj koji neće da vjeruje – pa, zaista, Allah nije ovisan ni o kome." Ajet po svojoj vanjštini ukazuje da onaj ko ostavi obavljanje hadždža biva nevjernikom, ali predvodnik svih komentatora Kur'ana Abdullah b. Abbas, radijallahu anhuma, i njegov učenik Mudžahid b. Džebr, te skupina učenjaka od selefa kažu da se to odnosi na onog koji zanegira obaveznost obavljanja hadždža, i taj stav izabrao je i Imam Ibn Džerir et-Taberi, rahimehullah. 

 

(Vidi: Tefsir Ibn Džerir, 6/47; Tefsiru-l-Kurtubi, 5/231; Edvaul-bejan, 1/332-335) 

 

Drugi:  Alija b. Ebi Talib, radijallahu 'anhu, prenosi od Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, da je rekao: "Ko bude posjedovao opskrbu i jahalicu, i ne obavi hadždž, takav je umro kao židov ili kršćanin, zato što Allah kaže u svojoj knjizi: 'Hodočastiti Hram dužan je, Allaha radi, svaki onaj koji je u mogućnosti; a onaj koji neće da vjeruje – pa, zaista, Allah nije ovisan ni o kome.'"  

 

Bilježe ga Tirmizi (812), Ibn Džerir (6/41), Ibn Ebi Hatim u Tefsiru (3859), Ukajli u Du'afaul-kebir (2140), Bejheki u Šu'abul-iman (3978) i dr.  

 

U lancu prenosilaca ove predaje nalazi se ravija Hilal b. Abdullah koji je odbačen i nepouzdan kod hadiskih stručnjaka, tako da ovaj hadis nije vjerodostojan. 

 

(Vidi: Džami'u-t-Tirmizi, 3/176; Ukajli, Ed-Du'afa, 4/348; Bejheki, Šu'abul-iman, 3/430; Ibnu-l-Dževzi, Ed-Du'afa vel-metrukin, 3/177, El-Mevdu'at, 2/210; Zehebi, El-Mugni fi du'afa, 2/714;  Tefsir Ibn Kesir, 2/85; Ibn Hadžer, Tehzibu-tehzib, 4/290; Telhisul-habir, 2/487)  

 

Treći: Ebu Umame, radijallahu 'anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, rekao: "Onaj ko ga ne spriječi od obavljanja hadždža očigledna potreba, ili nepravedni vladar, ili bolest koja ga je zadržala, pa umre i ne obavi hadždž - neka slobodno umre kao zidov ili ako želi kao kršćanin."  

 

Bilježe ga Darimi (1785), Bejheki u Sunenul-kubra (8922), Ebu Nu'ajm u Hiljetul-evlija (9/251), Rujani u Musnedu (1231) i dr.  

 

U lancu prenosilaca ove predaje nalazi se ravija Šerik b. Abdullah el-Kadi koji je slab prenosilac kod većine hadiskih stručnjaka. Također tu je i Lejs b. Ebi Sulejm čije su hadise ostavili učenjaci hadisa zato što je pomiješao predaje i imao slabo pamćenje. Hadis ima i druge mahane ali ćemo se zadržati na spomenutom radi skučenosti u prostoru.  

 

(Vidi: Tirmizi, Ilelul-kebir, 1/69; Nesa'i, Ed-Du'afa vel-metrukun, str, 230; Ibn Ebi Hatim, El-Džerhu vet-ta'dil, 1/151; Ibn Adijj, El-Kamil, 6/87; Sunenu-d-Darekutni, 1/345; Ibn Hibban, El-Medžruhin, 2/231; Bejheki, Sunenul-kubra, 10/271; Ibnu-l-Dževzi, El-Mevdu'at, 2/210; Ibn Abdil-Hadi, Tenkihu-t-Tahkik, 2/393; Zejlei', Nesbu-r-raje, 4/411; Ibn Hadžer, Tehzibu-tehzib, 4/295, 8/417-418; Tekribu-tehzib, 1/417; Telhisu-l-habir, 2/486-488)  

 

Slično se prenosi u još nekoliko predaja od Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, ali su još slabijeg lanca prenosilaca.  

 

Četvrti: Vođe pravovjernih i drugi pravdeni halifa Omer b. el-Hattab, radijallahu 'anhu, prenosi se da je rekao: "Ko bude u stanju da obavi hadždž pa ga ne obavi, svejedno mu je umro kao židov ili kršćanin." 

 

Bilježe ga Ebu Bekr el-Isma'ili (Vidi: Tefsir Ibn Kesira, 2/85), Bejheki u Sunenul-kubra (3/335), Ebu Nu'ajm u Hiljetul-evlija (9/252) i dr.   

 

Lanac prenosilaca ove predaje vjerodostojan je do Omera, radijallahu 'anhu, kao što kažu Bejheki, Ibn Kesir, Ibn Hadžer, Šenkiti, Albani i dr. 

 

(Vidi: Bejheki, Sunenul-kubra, 3/334; Tefsir Ibn Kesir, 2/85; Ibn Hadžer, Tehzibu-tehzib, 4/290; Šenkiti, Edvaul-bejan, 1/334-335; Albani, Silsiletu ehadisi-d-da'ife, 10/166) 

 

Slično se prenosi i od Abdullaha ibnu Mes'uda, radijellahu 'anhu, ali s jako slabim lancem prenosilaca.  

 

(Vidi: Zejlei', Nesbu-r-raje, 4/412; Et-Tarifi, Sifetu-hadždžeti-Nebijj, str. 36) 

 

Iz predhodnog vidimo da svi navedeni argumenti drugog mišljenja ne mogu poslužiti kao validan dokaz da onaj ko ostavi hadždž, bez opravdanog razloga, biva nevjernikom. Ostaje predaja koja se prenosi od Omera, radijallahu 'anhu, a ona se odnosi, a Allah najbolje zna, na onog koji ostavi hadždž smatrajući da nije obavezan, ili na onog koji ne vidi u obavljanju hadždža koristi, ili na onog ko se nemarno odnosi prema hadždžu i iskazuje nezainteresovanje. Dok, onaj ko ostavi obavljanje hadždža, ali smatra da je obavezan i da je tim činom grešan pred Uzvišenim Allahom, takav ne biva nevjernikom po jačem i ispravnijem mišljenju, nego velikim grešnikom, i na njemu je obaveza da se iskreno pokaje Allahu, azze ve dželle, i traži od Njega oprosta, a Allah najbolje zna. 

 

 

Hfz. Amir I. Smajić prof.